VELIKI MALI ČOVEK

  Danas sam u prolazu. Ne čujem sva ta lica koja me zovu iz moje prošlosti, da zastanem. Zašto da se vraćam u prošlost, kada meni tamo nije mesto. Ničega tamo nema, poput jednog starog napuštenog tavana. Prošlost ne bi bila prošlost, da je vredelo, opstalo bi. Ipak svestan sam svih svojih grešaka i one su moje najbolje štivo iz koga sam učio lekcije i sticao iskustva. Odrekao sam se prošlosti, ali prošlost se nije odrekla mene. Ne može to tako lako, pa čak ni da mi Alchajmer sada pokuca na vrata. Prošlost je deo nas, bez koje se ne može. Ipak imam prošlost koju ne želim. Imam i komšiju, koga ne želim, ali opet mi je ona komšija. Rešenje je možda u selidbi, ali i tamo negde nas ponovo čeka neki komšija koga nećemo želeti. Neke stvari se ne mogu menjati, prošlost se ne može menjati, da može mnogi bi je davno promenili.

 

   Zaista žurim, da iz tame izađem na svetlost.Trebaće mi vremena da mi se oči priviknu na sve ono što će tek doći. Suviše sam dugo bio u mraku, pa mi je prosto neobično da se uklopim u ono, svima nama dobro poznato. 

 

  

 

  Dobrodošli na svetlost "glamura". Ovde će vam biti dobro u Jecu i Cecu, a možete pratiti dešavanja na "Farmi", ako već nemate vremena da odgledate neku od turskih ili indijskih serija. Ispraćemo vam mozak ružičastim programom, pa ćete se lako uklopiti u ovaj deo zombilenda koji hoda i ne zna ni da je živ. Razmišljam da li da se okrenem ponovo tami i prošlosti, vremenu gde su postojala samo dva televizijska kanala, ali je tada serija "Dinastija" vredela. Imalo je šta da se vidi na ta dva kanala, jer su crnobeli lampaši imali dušu. Ne, hvala, možda neki drugi put,danas stvarno žurim i u prolazu sam. Došlo vreme da nam o moralnim vrednostima govore oni koji za moral ne znaju.