VELIKI MALI ČOVEK

  Danas sam u prolazu. Ne čujem sva ta lica koja me zovu iz moje prošlosti, da zastanem. Zašto da se vraćam u prošlost, kada meni tamo nije mesto. Ničega tamo nema, poput jednog starog napuštenog tavana. Prošlost ne bi bila prošlost, da je vredelo, opstalo bi. Ipak svestan sam svih svojih grešaka i one su moje najbolje štivo iz koga sam učio lekcije i sticao iskustva. Odrekao sam se prošlosti, ali prošlost se nije odrekla mene. Ne može to tako lako, pa čak ni da mi Alchajmer sada pokuca na vrata. Prošlost je deo nas, bez koje se ne može. Ipak imam prošlost koju ne želim. Imam i komšiju, koga ne želim, ali opet mi je ona komšija. Rešenje je možda u selidbi, ali i tamo negde nas ponovo čeka neki komšija koga nećemo želeti. Neke stvari se ne mogu menjati, prošlost se ne može menjati, da može mnogi bi je davno promenili.

 

   Zaista žurim, da iz tame izađem na svetlost.Trebaće mi vremena da mi se oči priviknu na sve ono što će tek doći. Suviše sam dugo bio u mraku, pa mi je prosto neobično da se uklopim u ono, svima nama dobro poznato. 

 

  

 

  Dobrodošli na svetlost "glamura". Ovde će vam biti dobro u Jecu i Cecu, a možete pratiti dešavanja na "Farmi", ako već nemate vremena da odgledate neku od turskih ili indijskih serija. Ispraćemo vam mozak ružičastim programom, pa ćete se lako uklopiti u ovaj deo zombilenda koji hoda i ne zna ni da je živ. Razmišljam da li da se okrenem ponovo tami i prošlosti, vremenu gde su postojala samo dva televizijska kanala, ali je tada serija "Dinastija" vredela. Imalo je šta da se vidi na ta dva kanala, jer su crnobeli lampaši imali dušu. Ne, hvala, možda neki drugi put,danas stvarno žurim i u prolazu sam. Došlo vreme da nam o moralnim vrednostima govore oni koji za moral ne znaju. 

 

 

    

     Danas je 17 jul.2013.godine, dan kada se upuštam svesno u blogovanje. Svet nije savršen, pa samim tim može mnogo toga da se kaže o njemu. Možemo život opisati na razne načine, svojim uspesima i padovima, svojim greškama, ali i tuđim. Nije Srbija savršena zemlja, više se NEMA, nego što se IMA, ali je ona moja zemlja i ja bolju nemam. Blogovanje ZAŠTO?! Pa verujte mi ni sam ne znam. Hoću da probam da vidim šta će da se desi. Kad imam o čemu, pisaću. Kad nemam, čitaću. Samo da uskladim sve sa svojim slobodnim vremenom. Ne nalazim sebe u onome što mi je svakodnevno ponuđeno za čitanje. Želim da vidim da li postoji nešto iza tih granica standardne izlizane svakodnevne priče, ili je svuda isto. Na kraju krajeva, verujem da nas sve zajedno muči ista muka- ŽIVETI I PREŽIVETI. Sam sebi sam napravio svoj mali raj, gratis sam dobio svoj mali pakao, pa ga sad čuvam da ne podivlja.

 

   Mogao govoriti o sebi napisati svoju malu biografiju, ali mislim da će me vreme i sva moja pisanija mnogo bolje opisati, od jedne pismene formalnosti. Čuvam ta svoja vrata pakla, da demoni iz prošlosti ne ožive. Često rasčistim sa sobom, počistim emocije da bi mogao da donesem zaključke, borim se za svoju poziciju u moru planova za budućnost. Mislim da je za prvi članak dovoljno rečeno. Svima su vrata bloga otvorena, dobronamernima i onim drugima. Znam koliku vrednost ima pisana reč, pa evo, imam to parče vremena da odvalim, i odvojim ga za blogovanje.